SVE O STOMATOLOGIJI

Nicanje mlečnih zuba počinje oko šestog meseca života, a završava se sa dve godine. Dete tada u svakoj vilici ima po 10 zuba (ukupno 20). Prvi stalni zub niče u šestoj godini ("čuvene" šestice koje nemaju mlečnog prethodnika). Roditelji tada treba da obrate pažnju kako bi te (kao i sve ostale zube) sačuvali od karijesa.

Uvek je bolje sprečiti nego lečiti! Doći na vreme kod stomatologa znači još i manje neugodnosti i manje novca, što nije zanemarljivo.

Preventiva znači redovan pregled usta i zuba bar 2-3 puta godišnje. Pregledom se konstatuje da li su zubi negovani ili zapušteni (zubni kamenac, karijes, zaostali zubni korenovi, fistule...), kakvi je stanje paradoncijuma...

U ustima se manifestuju i neka opšta oboljenja kao što su dijabetes, neke vrste leukemija, avitaminoze, kao i neka kožna oboljenja. Pregled usne šupljine je početna i najvažnija stepenica u poslu jednog stomatologa.

Najčešći uzrok je dentalni plak. To su naslage na zubima koje sadrže ugljene hidrate, bakterije i ostalo. Ako se zubi ne peru pravilno, doći će do nakupljanja plaka i uz prisustvo bakterija (streptokoka) dolazi do stvaranja kiselih produkata koji oštećuju gleđ zuba i tako počinje karijes. Karijes (zubni kvar) napreduje kroz debljinu gleđi i stiže do dentina (sloj ispod gleđi). Tu se on mnogo brže širi, kako u dubinu, tako i u širinu. Javlja se bol na hladno, slatko, što znači da je karijes napredovao do dubokih slojeva dentina i približio se pulpi ("zubnom živcu"). Ako se ne reaguje, karijes će da napreduje dalje, infekcija zahvata pulpu i tada se javljaju jaki spontani bolovi (sami od sebe, ničim izazvani). Bol traje, u prvo vreme, do pola sata, a bezbolne faze su dugačke. Ako se ne interveniše, bolne faze su sve duže a bezbolne sve kraće i tada se govori o oboljenju koje stomatolozi zovu pulpitis. Ako pacijent sve to istrpi, onda nastaje odumiranje zibnog zivca i prati ga izuzetno jak bol. Infekcija je već zahvatila " živac" i dolazi do gangrenoznog raspadanja i onda je poslednji trenutak kada moze da se deluje endodonski. Prilikom tog raspadanja se stvaraju gasovi, zapaljenje prelazi preko vrha korena, zub je osetljiv na zagriz, na kucanje, na dodir jezikom, na vruće. Sve ovo znači da je infekcija prešla u kost i da se dalje širi. Ako se i dalje ne interveniše, infekcija dolazi do površine kosti (bolovi izuzetno jakog intenziteta). Infekcija (gnoj) probija kost i pojavljuje se otok mekog tkiva, a istovremeno se smanjuju bolovi. Nakon toga (ako se i dalje ne interveniše) gnoj probija kožu (sluzokožu) i stvara se fistula. Rešavanje fistule je komplikovan proces, naročito ako se ona pojavi na licu. Rešavanje tog problema skoro uvek prate vidni ožiljci.

Zbog svega gore rečenog vrlo je važna prevencija i zdravstvena kultura. To znači da bi trebalo barem 2-3 puta godišnje posetiti stomatologa, kako bi se dijagnostikovao karijes u početnim fazama i izbegle sve gore navedene komplikacije. Kada bi se ovako postupalo, sigurno ne bismo do kraja života izgubili ni jedan zub zbog karijesa. Tokom vremena za nadoknadu izgubljenog zubnog tkiva korišćeni su različiti materijali: od olova (plumbum - pa otuda i naziv plomba), preko zlata pa do estetskih materijala bez metala (kompoziti).

Mlečne zube treba popravljati, pošto je njihovo zdravlje veoma bitno za pravilan razvoj vilica. Mlečne zube treba tretirati isto kao i stalne.

Posete stomatologu je potrebno započeti sa dve, a najkasnije sa dve i po godine starosti deteta. To je potrebno kako bi se kontrolisalo zdravlje usne šupljine deteta, a ujedno i dete priviklo na lekara i ambijent ordinacije. Roditelji treba, kada posećuju stomatologa zbog svoji zuba, da sa sobom povedu i dete kako bi ličnim primerom uticali na ponašanje deteta u ordinaciji. Dete ne treba, ako nije dobro, plašiti "bocama", inekcijama, vađenjem zuba i sl.

Ako zubi i vilice nisu prirodno u korektnom (optimalnom) položaju, govori se o ortodontskim anomalijama. Ortodontske anomalije se najčešće razvijaju neprimetno za roditelje i bližu okolinu, pa ih može zapaziti jedino stomatolog. Svaki dolazak deteta u ordinaciju treba iskoristiti, pored ostalog, i za ortodontski pregled, jer se izvesne ortodontske anomalije mogu, blagovremeno otkrivene, i malim intervencijama zaustaviti. U tom smislu se kontroliše pojava naslednih anomalija, način ishrane, vreme i pravac nicanja mlečnih zuba, način disanja i pojava loših navika (npr. sisanje palca).

Ako se utvrdi da donji umnjaci neće da niknu pravilno (urađen rendgenski snimak), postoje prednosti da se oni uklone ranije, dok korenovi ne završe rast (to je oko 16. godine). Korenovi su tada formirani do polovine, završeno uspravljenje umnjaka, manja je teskoba u predelu sekutića i dete je u tom uzrastu dobro za saradnju tokom hirurške intervencije. Ali, ako se još i u osmoj godini utvrdi da umnjaci neće imati mesta, može da se planira germectomio (žermektomija), vađenje zubne klice, jer još nije počela kalcifikacija zubne krune.

Neki se zalažu za odlaganje intervencije dok ne zasmeta, ali bolje je izvršiti vađenje impaktiranih zuba u mlađem dobu, u vreme punog zdravlja pacijenta, dok je kost relativno meka, elastična, dobro prokrvljena. U tom slučaju postoperativan oporavak je dobar a moguće komplikacije su vrlo retke. Vađenje zuba se odlaže ako se očekuje njegovo nicanje, ako je potreban iz protetskih razloga ili se radi o dubokoj impakciji koja ne pričinjava nikakve smetnje a vađenje bi bilo teško.

Zubni kamenac nastaje mineralizacijom (očvršćavanjem) mekih naslaga na zubima a u njega se ugrađuju i magnezijumove i druge soli iz pljuvačke. Kamenac je žućkaste boje, ali dolazi do njegovog prebojavanja pigmentima iz hrane i pića. Kod pušača dolazi do prebojavanja u crnu boju. Kamenac se najčešće nakuplja sa jezične strane donjih prednjih zuba i sa obrazne strane kod gornjih kutnjaka. Kamenac treba redovno otklanjati. Lekar to radi ručnim instrumentima ili ultrazvučnim aparatom. Nakon toga dolazi do krverenja iz desni i lekar ih ispira (tuširanje desni).

Kvar zuba sprečava pravilno pranje zuba. Žvakaće gume mogu da pomognu u sprečavanju kvara, ali onda moraju da se koriste one koje ne sadrže šećer već ksilotol (veštački zaslađivač). Bakterije kojih u našim ustima ima u ogromnim količinama koriste veštački zaslađivač kao šećer i problem po bakterije nastaje kada one počnu da vare taj veštački zaslađivač. Produkti razlaganja tih zaslađivača su potpuno nesvarljivi za bakterije. Ako se koriste žvakaće gume zaslađene šećerom, onda je to izuzetno loše za zube. Druga dobra strana žvakaćih guma je ta što se prilikom žvakanja stvara velika količina pljuvačke i vrši se samočišćenje zuba. Ako u žvakama ima fluora, onda je dejstvo još i bolje.

Žvake treba koristiti posle jela i ne predugo (5-10 minuta), jer samo tako nećemo da preoptreretimo vilični zglob i vilične mišiće. Znači, žvake su dodatno sredstvo za zaštitu zuba od kvara, ali nikako ne mogu da zamene pranje zuba četkicom.

To se samo tako kaže (i nije tačno). Dok je imao "živac" (nervno-vaskularni snop), on se preko njega hranio. Pored nerva u zub je ulazila jedna mala arterija a iz zuba je izlazila mala vena. Osnovna ishrana je išla preko te male arterije. Kada je pulpa obolela, da bi zub bio sačuvan, potrebno je da se odstrani ta obolela pulpa ("živac") koja je hranila zub. Ali, vađenjem "živca" zub nije mrtav, jer on dobija ishranu iz krvnih sudova koji dolaze iz vilične kosti. Tačno je da je ishrana takvog zuba umanjena, ali on nije nikako mrtav. Jer, da je tako, organizam bi ga odbacio kao strano telo. Tako lečen zub je krtiji od ostalih zuba i često je potrebno da se ojača kočićem. Takav zub je često i tamniji od ostalih.

Sve zubne paste i vodice za usta koje sadrže fluor su dobre. Postoje paste za pušače, koje nešto bolje uklanjaju naslage. Postoje zubne paste protiv stvaranja kamenca. One mogu da smanje nastajanje kamenca jer sadrže neka jedinjenja koja utiču na to da se manje stvara zubni kamenac. Ove paste (i vodice) su koristan dodatak zubnoj četkici i zubnom koncu. Samo ispiranje usta ovim vodicama uopšte neće da ukloni plak ako se uz to ne koristi i četkica za zube. FLUODONTIL 1350 je pasta koja sadrži visok procenat fluora. Ona sadrži 13.500 ppm (ppm - parts per million). Namenjena je potpunoj zašiti zuba od karijesa osoba koje su lečene zračnom terapijom ili hemio-terapijom, kod osoba starije životnog doba i kod osoba sa osetljivim zubima. Ova pasta sadrži Natrijum-fluorid koji vrlo brzo deluje remineralizirajuće na zubno tkivo napadnuto početnim karijesom.

Bele plombe su takozvane kompozitne plombe. Trenutno je aktuelna deveta generacija belih plombi. Bela plomba može da traje sigurno više od 5-6 godina, a koliko će da tačno trajati zavisi pre svega od toga koliko je zubnog tkiva nadoknadila, na kom delu zuba se nalazi, da li je ispravno postavljena, da li je lampa kojom se vrši polimerizacija dovoljno jaka, da li je plomba postavljena u slojevima, da li su korišćeni savremeni adhezivni sistemi ("lepkovi"), kakva je higijena usta pacijenta itd. Kao što vidite, mnogo je faktora koji utiču na kvalietet bele plombe, ali svakako da ona mora trajati duže od 5 godina.

Bez obzira što je danas u nekim krugovima velika povika na amalgamske plombe našim pacijentima savetujemo da menjaju stare amalgamske plombe samo onda kada je to neophodno (ako je plomba loša, ako se vide naprsline, ako je veza sa zubom oslabila, ako se pojavio karijes pored plombe). Naravno, ako pacijent iz estetskih razloga želi da zameni postojeće amalgamske plombe mi ćemo mu u svakom slučaju izaći u susret i postaviti kompozitne (bele) plombe.

Fluor se dodaje tamo gde ga nema dovoljno u vodi za piće. U mestima gde je koncentracija fluora u vodi veće od 0,7mg/l ne traba ga propisivati. U našoj zemlji to su mesta: Sombor, Bezdan, Telečka, Čonopolja,... U sledećim mestima ima povećane koncentracije fluora (preko 1 mg/l): Vranić, Vranjska Banja, Prahovo, Partizani, Jugbogdanovac, Stara Božurna, Rajčinovića Banja, Merošina, okolina Blaca, Lisice. Tu imamo endemsku fluorozu zuba (zubi braonkasto prebojeni). Veoma je važno da buduća majka u ranoj trudnoći bude savetovana da pravilno koristi preparate fluora, a nakon rođenja i beba, pošto u našem kraju ima dosta manje fluora u vodi nego što je propisano..

To je prvi stalni zub. Niče iza zadnjeg mlečnog zuba i nema mlečnog prethodnika. Mnogi roditelji ga obično ne prepoznaju kao stalni zub (misle da je to još jedan mlečni zub). To je najveći zub u zubnom nizu i čini ključ okluzije (zagrižaja). Vrlo je bitan za pravilnu vezu između gornje i donje vilice. On se pojavljuje u ustima u trenutku kada mlečni zubi ispadaju a stalni nisu još nikli. Vrlo je bitan za pravilno postavljanje ostalih stalnih zuba. "Šestice" se pojavljuju u šestoj godini i to u momentu kada u ustima ima puno mlečnih zuba (i to uglavnom pokvarenih), higijena je u tom periodu obično loša, a da zlo bude još veće, ove "šestice" imaju izražene kvržice i duboke jamice (fisure), pa je samo čišćenje otežano i izuzetno brzo dolazi do kvara. To je najugroženiji stalni zub jer je rano nikao u okruženju kvarnih mlečnih zuba a i gleđ nije još uvek dobro mineralizovana. Samim tim, to je obično zub koji bude i prvi izvađen (misli se na stalne zube), zbog karijesa.

Danas, uz primenu lokalne anestezije (čak i kod dece), nijedna stomatološka intervencija više ne mora da bude bolna i neugodna. To je, zaista, deo prošlosti.

Najteže je pacijentima koji su doživeli neko neugodno iskustvo u stomatološkoj oridnaciji, koje nikako ne mogu da se zaborave i to loše iskustvo ih odvraća od posete stomatologu, do te mere da potpuno zapuste zdravlje svojih zuba. U prevazilaženju straha od stomatološke intervencije, veliku ulogu igra lekar koji treba svakog pacijenta da posmatra kao jedinku za sebe, koji mora da ima strpljenja, znanja, kreativnosti, a često deluje i kao psihoterapeut. Sa druge strane, pacijent treba da ima poverenje u svog lekara i vremenom će svaki strah nestati.

Predškolska deca imaju mlečne zube, a između 6 i 7 godine niče i prvi stalni kutnjak, tako da je prisutna sva patologija kao i kod stalne denticije. Dete treba dovoditi na pregled i kada ono još nema konkretne probleme sa zubima, upravo da se navikne na ambijent, na lekara, da nauči osnovne principe održavanja higijene usta i zuba. Pogrešno je prvi put dovesti dete u stomatološku ordinaciju tek onda kada ono ima problem, kada ga boli zub ili se desila neka trauma. To su situacije kada morate uraditi intervenciju kod malog, uplašenog, često histeričnog pacijenta koji će to doživeti kao traumu, možda za ceo život. Takve situacije treba izbeći ranim dolascima, preventivnim pregledom i preventivnim merama.

Materijali za zatvaranje kaviteta, takozvane plombe, treba da imaju takve osobine da se u pljuvački ne rastvaraju, da na njih u ustima ne utiču kiseline, koje kod karioznog procesa dovode do razaranja zuba, da su određene tvrdoće i čvrstoće, da zadovoljavaju estetske zahteve, da imaju dobro rubno zatvaranje, postojanost oblika i zapremine. Savremene bele plombe poslednje generacije uz primenu bond tehnike zadovoljavaju većinu od ovih zahteva, te se najčešće preporučuju.

Pojedini sastojci amalgama mogu toksično da deluju na ljudski organizam. Pored srebra i kalaja, živa je jedini sastojak amalgama koji se praktično može smatrati otrovom. Međutim, plombe od plemenitih metala (srebro, zlato), zbog čvrstog vezivanja žive sa tim metalima, potpuno su bezopasne. Ipak, pacijenti žele da plomba pored funkcije zadovolji i estetiku, te amalgam tada sigurno nije plomba izbora.

Zube ne bi trebalo nikako koristiti kao alat za bilo kakvo otvaranje predmeta, lomljenje tvrdih kora voća, grickanje noktiju, leda ili žvakanje vrha olovke. Ovim se zubi sigurno lome, skraćuju i oštećuju.

Zube bi trebalo čisiti dva do tri puta godišnje kod stomatologa, da bi se na vreme sprečili veći zahvati i problemi u funkcionisanju i izgledu zuba.

Samo pranje zuba četkicom ne može da ukloni sve naslage koje se nalaze između zuba, pa hrana koja je zaostala počinje da truli, usled čega se javlja neprijatan zadah iz usta. Neophodno je da često perete zube, ali da pored četkice koristite i konac za čišćenje zuba bar jednom dnevno. Ovo pomaže u borbi sa bakterijama koje mogu da izazovu bolesti desni, krvarenje i bolesti peridontalne osnove.

Povlačenje desni se kao problem često javlja u poznijim godinama života, a često i ranije. Ugalvnom je tome uzrok: loša higijena zuba, loš kontakt izmežu svih zuba, teskoba u zubnom niz, nesanirana krezubost, kao I nasledni faktori...